“Okrenimo se prirodi”

Koliko često razmišljate o klimatskim promenama? O otopljenom ledu na Arktiku i Antarktiku? A o planeti Zemlji? O tome koliko smo potrebni našoj planeti nakon svega što smo joj učinili, i da li je uopšte moguće ispraviti sve dosadašnje greške? Akcija „Sat za našu planetu“ pokušava da skrene pažnju javnosti i navede nas da razmišljamo o navedenim pitanjima. Ovogodišnji slogan je „Okrenimo se prirodi“, pa hajde da ga usvojimo i pronađemo mesto za razmišljanje na ovu temu u svakodnevnom životu.

„Sat za našu planetu“ se obeležava 28. marta, međutim, zbog situacije sa korona virusom, nećemo moći da to prigodno obeležimo. Zato ćemo zamoliti sve vas da 28. marta ugasite rasvetu na sat vremena u periodu od 20:30 do 21:30 i na taj način doprinesete ovoj akciji i date do znanja da vam je stalo do naše divne planete i da želite da učinite nešto po pitanju njene zaštite.

Ova akcija nastoji da skrene pažnju ljudi na ozbiljnost promena klimatskih uslova koje se dešavaju već neko vreme. Cilj akcije je buđenje svesti o tome koliko je važno biti povezan sa prirodom i planetom, da je i njoj potrebna zaštita, i to, nažalost, od nas samih. Ni jedna druga vrsta koja je do sada postojala i živela na planeti Zemlji nije joj nanela toliko zala koliko čovek koji se tokom dosadašnje evolucije pojavio poslednji.

Uticaj klimatskih promena je ogroman, ali veliki broj ljudi uopšte nije svestan toga. I dalje koristimo plastiku u velikim količinama a ne shvatamo da nam se plastika vraća. Ljudi misle da je jedina prisutna plastika ona koju vidimo i koristimo u svakodnevnim aktivnostima. Međutim , to nije tačno. Postoji plastika mikroskopskih veličina koja se nalazi u vodi,  zemljištu, biljkama i životinjama. Samim tim ćemo plastiku u jednom trenutku uneti i u svoje organizme. O ekstremima koje plastika dostiže svedoči novootkrivena vrsta raka koji je pronađen u Marijanskom rovu. Nazvan je Eurythenes plasticus nakon što su komadići polietilen teleftalata (PET) pronađeni u njegovim crevima.

Koristimo i ogroman broj goriva čiji proizvodi sagorevanja jesu štetni gasovi, poput ugljenika,  hlora i fluora, koji odlaze u atmosferu i uništavaju ozonski omotač, tu su i freoni koji se oslobađaju iz raznih rashladnih uređaja ali i dezodoransa, iz čega proizilazi to da je povećan broj štetnih ultraljubičastih zraka koji dolaze sa Sunca i štetno utiču na živi svet i dovode do globalnog zagrevanja.

Organska proizvodnja je jedna od onih koji  štite našu planetu. Njome se smanjuje broj pesticida i drugih hemikalija koje imaju dugoročne štetne efekte po zemljište. Ona utiče na zdravlje tla ali i pomaže u borbi sa erozijom.

Bez zdrave okoline ne možemo ni mi biti zdravi i voditi zdrav način života. Pridržavajmo se pravila koja će dobro uticati i na nas same i na našu planetu. Probudimo se već jednom; zaštitimo našu divnu planetu, izlečimo je i okrenimo se prirodi!

Autor teksta: Aleksandra Petrović
Članica Biološkog Društva „Dr Sava Petrović“ i student biologije na PMF-u u Nišu