News

Edukacija

Letnji kurs za determinaciju makroinvertebrata

In the period from 22 to 26 August, at the Faculty of Science and Mathematics in Niš, in cooperation with the Biological Society “Dr. Sava Petrović” and members of the project team: http://www.rufford.org/projects/maja_ilic we held a summer course for determination of the most common groups of freshwater macroinvertebrates. The course was intended for students of Biology and Ecology with aim to get students who are interested in Hydrobiology facilitate laboratory work. At the end of the course all participants received certificates of attendance and subsequently involved in work on projects funded by Rufford Foundation.
Coordinator: Olivera Stamenković

Gallery


Novosti

12. Simpozijum o flori Srbije i susednih regiona

U organizaciji Departamana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu i Biološkog društva “Dr Sava Petrović”, održan je dvanaesti po redu Simpozijum o Flori jugoistočne Srbije i susednih regiona, u periodu (SFSES) od 16-19 juna 2016. godine, na Kopaoniku.

Ovogodišnji susret botaničara otvorio je Prof. dr Vladimir Ranđelović, koji je pozdravio prisutne a skup je započet rečima dr Tanje Mihailov Krstev i dr Novice Ranđelovića u znak sećanja na nedavno preminulog prirodnjaka i botaničara prof. dr Spasa Krumova Sotirova.

U okviru uvodnih izlaganja u prepodnevnim satima predavanje je održao Dmitar Lakušic, koji je govorio o bogatom biljnom svetu Nacionalnog parka Kopaonik. Zatim je Niko Radulović govorio o istraživačkim aktivnostima OSA grupe koja se dugi niz godina uspešno bavi istraživanjem biljnih metabolita, sa akcentom na floru jugoistočne Srbije. Prof dr Vladimir Žikić je u svom izlaganju – Plants and insects in multitrophic association, ukazao na važnu ulogu insekata u evoluciji biljaka. Prof dr Steve Quarrie je svoje predavanje posvetio mladim istraživačima i nešto više rekao o mogućnostima njihovog uključivanja u međunarodne projekte, kao sto je H2020. Sofija Pekić Quarrie je govorila o trenutnom stanju nauke i visokog obrazovanja u Srbiji, u svom predavanju – Quality assurance in higher education – is Serbia in Europe?

U popodnevnim satima usledila su izlaganja iz oblasti taksonomije i sistematike, gde je posebnu pažnju privuklo izlaganje Dörte Harpke – Species and species boarders in Gagea sect. Gagea. Program je prvog dana završen predavanjima i prezentacijom postera sa temom fitohemija i fitoterapija.

Drugi dan simpozijuma započeo je predavanjima na temu fitogeografija, floristika i fitoekologija, a nakon toga usledila su predavanja iz oblasti: poljoprivrede, šumarstva i pejzažne ahitekture, zaštite prirode i životne sredine, zoologije (interakcija biljaka i životinja), zatim fitogeografije, floristike i fitoekologije.

Iz ovih oblasti predavanja su održali istraživači i studenti doktorskih studija Miloš Popović (Distribution, ecology and local spatial ecology of the scarce large blue butterfly in Serbia), Maja Lazarević (Comparative morphology of forewings of the genera Trioxys Haliday and Binodoxys Mackauer (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) i Aca Đurđević (The shape of mandibles in the Chironomidae family (Insecta: Diptera) as a predictor of feeding type).

Drugi dan završen je posterskom prezentacijom sa temama: genetika, selekcija i biotehnologija, zaštita prirode i životne sredine, poljoprivreda i šumarstvo, zoologija (interakcija biljaka i životinja).

Poslednji dan simpozijuma obeležila je pešačka tura do Pančićevog vrha (2017m).

Piše: Margareta Nikolić

Najave

Promocija časopisa “Terenac”

Magazine “Terenac” is committed to protecting nature. The first issue was released in January 2016. Publisher of the magazine is BSSRSJosif Pančić, Novi Sad. In this magazine publishers are trying to present many activities and news in the field of biology and ecology in the country and abroad, from the perspective of young ecologists, biologists, activists and nature lovers.

Kampanje

Neću kesu – čuvam prirodu

Neću kesu čuvam prirodu - Biološko društvo Dr Sava PetrovićNeću kesu – čuvam prirodu, akcija nastala kao fejsbuk stranica, nastala sa idejom da se podiže svest građana o značaju zaštite životne sredine. Ipak ona je fokusirana na ogroman problem nagomilavanja plastičnih kesa, kojima je naša priroda pretrpana. Stranica propagira što manju upotrebu ove vrste kesa, a daje i ideje kako da do toga dođemo. Svako od nas može dati lični i mali doprinos ovom globalnom problemu.

U svetu se godišnje koristi oko 500 milijardi plastičnih kesa a za njihovu proizvodnju utroši se 60 miliona barela nafte. Za razgradnju je neophodno najmanje 400 godina ali razgrađene hemikalije još dugo i nakon toga zagađuju životnu sredinu.

Dobijamo ih u samoposlugama, prodavnicama odeće i obuće, knjižarama pa čak i u apotekama. Plastične kese predstavljaju pravi ’’ekološki problem’’ koji zahteva što hitnije rešenje, zbog toga što se nagomilavaju na deponijama, u prirodi, ugrožavaju biljni i životinjski svet, u dodiru sa hranom ispuštaju štetne aditive.

Svako od nas može doprineti rešavanju ovog globalnog problema. A kako? Jednostavno: nemojte ih uzimati kada sledeći put kupujete neku robu. U početku će vam se svi čuditi, ali budite uporni i istrajni.

Biološko društvo “Dr Sava Petrović” u utorak (17.11.2015.) održaće prvu akciju u okviru kampanje “Neću kesu – čuvam prirodu” u sradnji sa OŠ “Desanka Maksimović” Čokot. Mesto održavanja akcije je Plato ispred TC Kalča od 13h.

Novosti

Močvarni mravnik – mere aktivne zaštite u Srbiji

Močvarni mravnik

Močvarni mravnik (Phengaris teleius) je vrsta dnevnog leptira iz porodice plavaca. Leptir je izuzetno zanimlјiv i naseljava Španiju, Francusku, Austriju, Holandiju, Nemačku, Švajcarsku, Češku, Poljsku, Italiju, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Rusiju, severnu Srbiju, Gruziju, Ukrajinu, Japan, Kazahstan i Mongoliju . U našoj zemlji ova vrsta je prvi put zabeležena tek 2012. godine na krajnjem severu države. Naseljava vlažne livade u okolini Subotice, od Subotičke peščare na zapadu, preko Ludaškog jezera do Selevenjske pustare na istoku. Većina njegovih staništa je unutar zaštićenih područja: Selevenj, Subotička paščara i Ludaško jezero. Ovoj vrsti preti istreblјenje, a njegovo očuvanje je u potpunosti u našim rukama!

Močvarni mravnik - Phengaris teleius

Životni ciklus močvarnog mravnika

Močvarni mravnik životni ciklus
Autor: Aleksandar Popović

Životni ciklus svih vrsta mravnika je posebno interesantan:

  1. Život močvarnog mravnika započinje kada ženka položi jaje u cvast jarčje trave (Sanguisorba oficinalis).
  2. Iz jaja se izleže gusenica koja se u početku hrani semenkama bilјke
  3. Kada gusenica malo poodraste, izlazi iz cvasti, pada na zemlјu i pokazuje kakav je majstor u prerušavanju! Pošto liči na larve mrava iz roda Myrmica, prevareni mravi je usvajaju i odnose u mravinjak.
  4. Gusenica ovde postaje mesojed i hrani se larvama mrava sve dok ne dostigne svoju punu veličinu, kada se ulutkava.
  5. Naredne godine iz mravinjaka izlaze odrasli leptiri. Nakon parenja ženke traže odgovarajuću bilјku i proces se ponavlјa.

 
 
 

Mere zaštite

Phengaris teleius
Phengaris teleius

Poslednjih godina biolozi koji proučavaju ovu vrstu posvetili su posebnu pažnju očuvanju preostalih, malih fragmenata močvarnih staništa. Livade se kose jednom godišnje kako bi se sprečilo zarastanje u trsku i sačuvale retke bilјke i životinje.

Istraživanja iz 2014. godine pokazuju da pomenuta područja naselјava oko 10000 jedinki! Odrasli leptiri žive kratko i vezani su za svoj dom, pri čemu retko odu dalјe od par stotina metara. Istraživanje je podržala Rufford fondacija, a više o samom projektu možete videti ovde.

Na youtube kanalu neku od epizoda serijala „Carstvo dnevnih leptira“, prvog dokumentarnog filma u Srbiji koji se bavi leptirima. Filmovi su kratki, u trajanju od pet do deset minuta i obrađuju nekoliko zanimlјivih područja za dnevne leptire i par vrsta kojima je potrebna naša zaštita. Prva epizoda je već spremna, a naredne će izlaziti na svakih mesec dana. Uživajte! 😉


Novosti

Da li znate koja je najsrećnija zemlja na svetu?

Šareni tvor - Biološko društvo "Dr Sava Petrović"Da li biste kupili cipele ili patike napravljene od smeća iz okeana? Da li znate koja je najsrećnija zemlja na svetu? Koje su posledice upotrebe pesticida po živi svet i po zdravlje ljudi?

Još stari Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek, a upotrebljavali su ga i kao ljubavni napitak. Danas Vam otkrivamo sve blagodeti ove biljne vrste.

Za sve ljubitelj feretki i malih životinja u ovoj emisiji Vam predstavljamo još jednu ugroženu divlju životinju koja naseljava Srbiju. Šareni tvor, odneo je titulu najslađe zaštićene vrste u našoj zemljii.

Takođe, pedstavljamo Vam još jedan pravi biser prirode u neposrednoj blizini Niša. Reč je o Jelašničkoj klisuri. Saznajte koje prirodne vrednosti ima ovaj park prirode i zbog čega ona spada među najlepše i najromantičnije klisure u jugoistočnoj Srbiji. Neki istraživači smatraju da je nekada predstavljala jedinstvenu ali razgranatu pećinu kroz koju je proticala Jelašnička reka. Najpoznatija je u narodu po prisutvu dve naše endemo-reliktne vrsta ramondija (Ramonda serbica i Ramonda nathaliae).

 Slušamo se i ovog petaka od 14h. Samo na Super radiju.

Kampanje

Humanitarna akcija “Čepom do osmeha” i u Nišu

“Čepom do osmeha”

Čepom do osmehaHumanitarna akcija „Čepom do osmeha“ prvi put je u Srbiji sprovedena zahvaljujući Vanji Petković iz Novog Sada, diplomiranom ekologu i predsedniku udruženja „Čepom do osmeha“. Cilj akcije je prikupljanje plastičnih čepova sa različitih ambalaži i njihova reciklaža, nakon čega se novac od reciklaže koristi za pomoć deci sa invaliditetom.

Akcija je pokrenuta u decembru 2012. godine i prvo javno sortiranje čepova (po bojama) održalo se početkom 2014 u selu Pivnice, opština Bačka Palanka. Ukupna težina pristiglih čepova iznosila je 2,5 tone. Drugo javno sortiranje obavljeno je u Somboru, a ukupan broj čepova težio je oko 4 tone.

Do sada je pomoć omogućena za četvoro dece (informacije o njima se mogu pročitati na zvaničnom sajtu www.cepomdoosmeha.org.rs).

Akcija i u Nišu…

Kako akcija „Čepom do osmeha“  još uvek nije sprovedena u Nišu, biološko društvo „Sava Petrović“, zajedno sa svojim članovima se odlučilo za ovaj korak. Organizovana je radionica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, gde su se donosile i ukrašavale kutije za odlaganje čepova. Kutije su postavljene na sledećim lokacijama:

  1. Osnovna škola „Sveti Sava“, Garsije Lorke;
  2. Osnovna škola „Stefan Nemanja“, Kosovke devojke bb;
  3. Osnovna škola „Ćele Kula“, Radnih brigada 28;
  4. Osnovna škola „Kole Rašić“, Vase Čarapića 8b;
  5. Osnovna škola „Vuk Karadžić”, Beogradska 2;
  6. Osnovna škola „Ivo Andrić”, Branka Bjegovića bb;
  7. Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju.

Ovim putem, pozivamo sve ljude dobre volje, da se priključe akciji i donose čepove na pomenute lokacije. Odlaganjem čepova ne samo da doprinosite akciji, već i čuvate životnu sredinu.

Novosti

Konzervacioni biolozi predviđaju budućnost?

Prirodnim tempom - Biološko društvo "Dr Sava Petrović"Da li ste znali da konzervacioni biolozi mogu predvideti budućnost? Ne baš sasvim, ali sa velikom preciznošću!  Zato su oni vrlo značajni stručnjaci koji će pomoći dalji opstanak naše planete. U emisiju ovog petka se uključuje prof. dr  Jelka Crnobrnja Isailović koja je govorila na svečanom otvaranju izliožbe IUCN-a na dan Planete Zemlje. Govorićemo o kontinuiranom monitoringu koji se već 5 godina vrši na teritoriji Kunovice i saznati interesantne činjenice o svetu gmizavaca, a pogotovo o kornjačama.

Pored toga govorićemo i o modelu koji pokazuje pravičniji, čistiji i efikasniji energetski sistem cele jugoistočne Evrope. Sećate se nesreće u Černobilu? Govorićemo o nuklearnoj katastrofi koja je izazvala mnogo veće posledice od ove.

Nadamo se da ste za Dan planete zemlje usporili tempo i približili se prirodi, a mi smo tu i ovog petka od 14 do 15 časova da vas podstakenmo da učinite nešto dobro za svoju planetu! Samo na Super radiju!